- miniszterelnok.hu - https://miniszterelnok.hu/govor-viktora-orbana-na-svecanosti-povodom-174-godisnjice-revolucije-i-oslobodilacke-borbe-1848-49-godine/ -

Govor Viktora Orbana na svečanosti povodom 174. godišnjice revolucije i oslobodilačke borbe 1848-49. godine

Poštovane Dame i Gospodo! Poštovani Slavljenici Mađari – unutar i van granica! Posebno pozdravljam one koji su sa nama sada u Zakarpatju. Dobar dan svima!

Sasvim se dobro držimo. Šta više, vrlo dobro se držimo. Možda se nikada nismo tako dobro držali kao baš danas. Poslednji put smo se sreli pre 143 dana, 23. oktobra. Brzo je prošlo. Tada smo se okupili da poručimo levici koja želi ponovo da preuzme kormilo da ne ide to tako lako, kako mi Mađari kažemo: ne damo Budim, šta više, ako dobro procenjujem šanse, ne damo ni Peštu. Poručili smo: ne damo da naša zemlja bude ponovo uvučena u noćnu moru levice iz koje smo je izbavili pre 12 godina. Poručili smo: ne damo da Mađarsku ponovo dovedu do bankrota. Poručili smo da Mađarska treba da ide napred, a ne unazad. Poručili smo da mi ovde na desnici nismo gubitnici, slabići koji bi se uplašili onih koji stoje iza levice, bilo koliko uticajnih međunarodnih medija, birokrata u Briselu ili bilo koliko bogatog Džordža Sorosa. Poručili smo da ćemo se boriti.

I, dragi Prijatelji, dobro ste se i borili. Vrlo dobro. Imamo svih 106 kandidata za poslanika, održali smo preko stotinu izbornih skupova od Batanje do Nemešmedveša, zakucali smo na milion vrata. Naša snaga i šanse rastu iz dana u dan. Ne sećam se kada su nam zvezde bile poslednji put toliko naklonjene 19 dana pre izbora. Pokazali smo snagu i to je donelo rezultate. Naši protivnici hodaju na ivici provalije u stanju najdublje konfuzije i na ivici raspada. Džabe se vuk preobukao u ovcu, sada treba platiti cenu za podvale. Njihov kandidat za premijera, za koga se verovalo da je kao kometa, sada je samo komad hladnog kamena koji je udario u zemlju, a sa njim se u zemlju zabio i cela levičarska mašinerija. Danas cela zemlja uzdiše u jedan glas: koja sreća što kormilo Mađarske sada nije u rukama ovih! Do kraja očajni, pozvali su iz Poljske čak i Donalda Tuska. Doveli su ovde Poljaka kojega se srame i kod kuće, koji je prvo razbio sopstvenu stranku u Poljskoj, a zatim Evropsku narodnu partiju u Briselu. Donald Tusk je crna mačka koja čoveku samo donosi nevolju. Treba prihvatiti stari savet koji kaže: nikada nemoj sprečavati protivnika da pogreši.

Dame i Gospodo!

Stari je običaj kod Mađara da se okupimo kada se sudbina zemlje nalazi pred preokretom, da se posavetujemo i zajedno odlučimo kako da izbegnemo nevolje i u kom smeru da krenemo. To je naša najveća snaga. Tako činimo već više od hiljadu i sto godina. Tako je bilo u Etelkezu, u Pustaseru, na poljani Rakoš, na ledu Dunava, a tako je bilo i pre 174 godine u Požunu i u Pešti i Budimu. Različiti smo, bavimo se sa hiljadu stvari, ali ako se ukaže potreba, sazovemo sve i ujedinimo se, stari i mladi, muškarci i žene, stanovnici gradova i sela, siromašni i bogati – svi Mađari. U vreme opasnosti država zajednički odlučuje o svojoj budućnosti. I znamo da nisu ovde prisutni samo oni koje vidimo svojim očima. Sa nama su i oni koje vidimo samo srcem: junački preci, slavni vitezovi, hrabri prethodnici. A tu su i naša nerođena deca, naša buduća unučad i praunučad, koji će biti junaci, slavni vitezovi budućih vekova i koji će biti naši hrabri potomci. Veće predaka, hor današnjih i budućih boraca. Na taj način je danas Mađarska okupljena ovde, na glavnom trgu nacije.

Treba da govorimo o ozbiljnim stvarima. O ratu i miru, o dobrobiti otadžbine i opasnostima koje prete. Najpre, dragi Prijatelji, da sagledamo jasno šta želimo. Od kada znamo za sebe, od kada postoji kolektivno mađarsko nacionalno pamćenje, Mađari su uvek želeli jedno te isto pod Karpatima. Da bude mira! Da bude slobode! Da bude sloge! „Neka bude mira, slobode i sloge!“ – tako je govorila i martovska omladina 1848. godine. Ali da to ne ostane samo pusta želja koja će da odleprša laka kao perce. Za mir, slobodu i slogu potrebna je jedna te ista stvar: snaga.

Slab narod neće dobiti mir, najviše što može dobiti je pomilovanje. Slabom narodu ne sleduje sloboda, možda samo lažni gulaš bez mesa u svojoj baraci. Slab narod ne može da postigne nikakvu slogu, može samo da se pomiri sa sudbinom. Mir, sloboda i sloga su nagrada snažnih naroda. Njima sleduje prosperitet, samopouzdanje, sigurnost i miran život. Vetar uvek duva u jedra snažnih, njihov brod uvek uplovi u luku, sreća im je naklonjena i snalaze se u svakoj situaciji. Zbog toga su Sečenji, Košut, Petefi sanjali o snažnoj Mađarskoj i zbog toga sanjamo i mi zajedno sa njima. Želimo snažnu zemlju koja po prirodi stvari ne može da se izdvoji iz „sunčanog sistema” svih naroda, ali se uvek okreće oko svoje ose, ne popušta gravitaciji drugih planeta i ne dozvoljava da njenu putanju određuju interesi stranih naroda. Za to treba snage, za to treba snaga autoriteta. Tu snagu skupljamo, tu snažnu Mađarsku gradimo iz godine u godinu, to činimo dvanaest godina. Zato podržavamo porodice i zato smo otvorili milion novih radnih mesta. Zato smo oporezovali multinacionalne kompanije, smanjili režijske troškove i zato smo poslali kući MMF. Nisu nas odvratile ni poplave, ni migracija, ni pandemija i nećemo da nas 3. aprila od toga odvrate ni rat, ni levica.

Poštovane Dame i Gospodo! Poštovani Slavljenici!

Naša je najlepša zemlja na svetu. Gospod Bog nam je podario najlepši jezik na svetu. Najsnalažljiviji ljudi na svetu rađaju se u ovoj zemlji da prave vitamin C od paprike, da fabrikuju kocke za sklapanje i rasklapanje i koji kao tačnim pogotkom u metu ubrizgavaju vakcinu i pobeđuju nepoznate viruse. A ovo je i zemlja dobrodušnih ljudi: sve su to divni ljudi, od Svete Elizabete Ugarske do hiljade onih koji i danas pomažu izbeglim ljudima koji spašavaju glavu. Sve je to lepo i sjajno, ali nije dovoljno. Od lepote, snalažljivosti i velikodušnosti postaće srećna zemlja samo ako se svemu tome pridoda snaga. Prvo da steknemo snagu, pa da onda budemo u pravu, a ne obrnuto. Ima nas 15 miliona u svetu. Živimo na horizontu moćnijih zemalja od naše: Nemaca, Rusa, Turaka, a najnovije i Amerikanaca. Ali to nije razlog niti za malodušnost, niti za strah, a nikako nije razlog za odricanje od identiteta. Snaga nije samo stvar mišića. Lav se ne može savladati rvanjem, ali mu se može baciti pesak u oči, medved je nepobediv u skanderu, ali mu se može staviti prsten i lanac u nos, vuk se može uhvatiti i u zamku, a mi znamo da se i od vepra može napraviti perkelt.

Dragi Prijatelji!

I država mora prvo da bude jaka u duši, kao što je bila martovska omladina. Sami sebi postavljamo ciljeve i niko ne može da nas odvrati od njih. Ne kudimo sebe i ne tražimo sažaljenje zato što smo Mađari, ali ne dozvoljavamo ni da nas drugi kude ili sažaljevaju. Ne pokorevamo se, ne ćutimo i ne skrivamo svoje mišljenje čak ni ako se to drugima ne sviđa. Ne žudimo za tim da nas svi zavole, jer je to ionako nemoguće – a ni nama se ne sviđa baš svako. Ne zavidimo drugima na uspehu, jednostavno želimo da budemo bolji od njih. Ne plašimo se promena, jer u njima vidimo šansu, niti se plašimo protivnika, jer od drvlja i kamenja kojim nas gađaju, možemo sebi sagraditi stepenice.

Kada je 2010. godine Mađarska bila najslabija i kada je vlast ponovo ostala na nama, zavetovali smo se da ćemo biti nepokolebljivi, da ćemo se uzdati u zajedničku volju koja prevazilazi sve prepreke, da ćemo se uvek zalagati za Mađarsku i da nikada, baš nikada nećemo posustati. Tako je to bilo, ta promena nas je uzdigla, ponela nas je napred, to je uzdiglo Mađarsku i dovelo nas tamo gde smo sada. Rođeno je 200.000 dece više nego da je levica ostala na vlasti. Ko hoće da radi, za toga ima posla. Imamo nacionalni ustav, milion više državljana i svih 15 miliona Mađara imaju svoju matičnu zemlju. Zemlja je jedna, otadžbina je jedna i nacija je jedna! I najzad imamo sposobnu spoljnu politiku. Sposobni smo da zatvorimo granice pred migrantima, imaćemo udarnu vojsku, vojnu industriju svetskog nivoa i univerzitete vredne poštovanja. Najveći kulturni razvojni projekti zapadnog sveta odvijaju se u Budimpešti, ređaju se sportske manifestacije svetskog ranga. Sve što je mađarsko ponovo će lepo zvučati, dostojno svoje stare, velike slave, jer svet poštuje samo one koji imaju smelosti i snage da se zauzmu za sebe.

Poštovane Dame i Gospodo!

Takođe treba da razjasnimo kako stojimo sa ratom. Ovakav 15. mart nismo imali od pamtiveka. U susedstvu nam je izbio rat. U zemlji u kojoj žive stotine hiljada Mađara. Naši vojnici i policajci sada moraju oružjem da garantuju, pored južne, već i bezbednost istočne granice. Hvala im za to! Upravljamo najvećim programom humanitarne pomoći ikada. Na vratima nam lupa u zapadnoj Evropi već razorna energetska kriza. Trebalo nam je dve godine da najzad pobedimo pandemiju kakvu svet nije video sto godina, a ako sve to nije dovoljno, eto nam još i mađarske levice. Ušli smo u doba opasnosti. Sada nema mesta za greške, nema mesta za žurbu i ne možemo sebi da dozvolimo ni jednu lošu odluku. Mađarska leži na granici svetova; između istoka i zapada, severa i juga. Ovde se ratovi ne vode za nas, niti u našem interesu. Po običaju, bilo ko da pobedi, mi smo gubitnici. Srednja Evropa je samo šahovska tabla za velike svetske sile, a za njih je Mađarska samo jedna od figura. Jednom jedan, drugi put neko drugi hoće da nas gurne u prvu liniju. Ako njihovim ciljevima odgovara, a mi nismo dovoljno jaki, oni će nas i žrtvovati. Previše dobro poznajemo prirodu ratova iz naše istorije. Postoje zemlje koje žele da ostvare svoje ciljeve ratom, ali mi znamo da je najbolji rat onaj koji može da se izbegne. Rusija gleda ruske interese, a Ukrajina ukrajinske. Ni SAD ni Brisel neće misliti mađarskom glavom i osećati mađarskim srcem. Mi moramo zastupati sopstvene interese – smireno i hrabro.

Prijatelji!

U našem je interesu da ne budemo pešak žrtvovan u tuđem ratu. U ovom ratu mi ne možemo biti na dobitku, ali možemo izgubiti sve. Moramo izostati iz ovoga rata! Nijedan Mađar ne može da se nađe između ukrajinskog nakovnja i ruskog čekića, stoga nećemo slati ni vojnike ni oružje na ratišta.

Prijatelji!

Levica je izgubila zdrav mozak i kao mesečar bi odteturala u okrutan, dugotrajni i krvavi rat. Levica želi da pošalje mađarskog vojnika i mađarsko oružje na liniju fronta. Nećemo to dozvoliti. Nećemo dozvoliti da levica uvuče Mađarsku u ovaj rat! Nećemo dozvoliti levici da od Mađarske napravi vojnu metu, da napravi metu od Mađara unutar zemlje i u Zakarpatju! Mi Mađari dobro znamo ko stiče korist od ovakvih ratova. Dovoljno smo jaki i oduprećemo se planovima levice i ratnih smutljivaca koji stoje iza nje.

Poštovane Dame i Gospodo!

Katalin Novak, naša nova predsednica republike, neka je Bog poživi, rekla je: žene žele da pobede mir, a ne rat. Izgleda da su opet žene u pravu. Rat razara, mir gradi. Majke znaju da je potrebno dvadeset godina za odgajanje jednog čoveka, ali je dovoljno dvadeset sekundi da se uništi. Žene ne vide borbu Istoka i Zapada, već ukrajinske i ruske majke, siročad, ustreljene glave porodica, sinove i očeve. Umesto prinudne sile sankcija one vide nemaštinu. Ako želimo da okončamo rat, ako želimo da Mađarska izostane iz rata, moramo poslušati žene. U najboljem trenutku, prvi put u našoj istoriji, predsednica republike Mađarske postala je baš jedna žena.

Poštovane Dame i Gospodo!

Ovaj rat nije smeo da se desi. Mađarska je u interesu mira učinila sve što se od nje može očekivati, sve što je u njenoj moći. Ne možemo isključiti mogućnost da će na dan parlamentarnih izbora i referenduma u susedstvu još uvek trajati oružani sukob. Ni ovakve izbore nismo imali do sada. Ali opasnost od rata ne umanjuje nego povećava, čak podiže u nebeske visine ulog izbora. Desnica za mir ili ratoborna levica? Izgradnja ili rušenje? Napred ili nazad? Mi kažemo, sačuvajmo mir i bezbednost Mađarske. Ko bude glasao za mir i bezbednost, glasaće za Fides. Moramo da osećamo hrišćanskim srcem i da mislimo mađarskom glavom. Sada svako može da vidi razliku između preplašenih žena koje sa prtljagom sastavljenim u žurbi i sa decom beže ispred rata u susedstvu i migranata koji dolaze sa više hiljada kilometara udaljenosti i opsedaju naše granice. Mađarska pomaže izbeglicama, ali i dalje odbija migraciju. Ni mi ne znamo kako će se rat završiti. Ne znamo šta donosi budućnost. Moramo biti spremni na sve. Potrebna nam je vlada za koju neće biti iznenađenja i koja ne isplovljava po prvi put na otvorene vode. Ovo nije trenutak za amatere, nije vreme za diletante. Mi nismo početnici, dosta smo videli i iskusili. Osim toga, mnogo nas je, jaki smo i ujedinjeni. Složni smo i zato ćemo pobediti i na referendumu kojim ćemo na granicama Mađarske da zaustavimo rodno ludilo koje preplavljuje zapadni svet. Zaštitićemo naše porodice i decu! Otac je muškarac, majka je žena, a decu nam ostavite na miru!

Dragi Slavljenici!

Našu otadžbinu vrebaju velike opasnosti, a protiv velike opasnosti velika pobeda je najbolji lek. Imamo sve šanse za to, pod uslovom da svako odradi svoj deo posla u narednih 19 dana. Jednom sam pitao Švarcenegera koliko sklekova uradi dnevno. Odgovorio je: brojim ih samo od trenutka kada počne da boli. Tako smo i mi sa kampanjom. Sada nam je bol prijatelj, sada treba uložiti još više napora. Molim vas, uložite još više napora!

Mislim da smo se dogovorili oko svega. Pre 31 dan smo se vinuli u sedlo. Prešli smo veliku razdaljinu i mnogi su nam se pridružili, zemlja je uz nas. Ove izbore moramo i hoćemo da dobijemo. Pobedićemo i onda će biti mira, bezbednosti i spokoja u Mađarskoj. Na današnji dan smo održali savetovanje, sada ulazimo u finiš. Čeka nas marš od 19 dana, a na kraju, 3. aprila ćemo odmeriti snage sa njima. Zato krenimo i pobedimo u najvažnijoj bici našeg života! Do tada im dajmo što im sleduje i zaštitimo Mađarsku! Mi Mađari zajedno, ne za drugoga, nego jedni za druge. Podignite visoko zastave! Napred u pobedu! Dobri Bog nad svima nama, Mađarska pre svih!

Napred Mađarska, napred Mađari!